Desanka Maksimović zasigurno je jedna od najznačajnijih pesnikinja srpske književnosti. Osim poezijom, bavila se i pisanjem proze za odrasle i decu. Tokom života objavila je preko pedeset knjiga, koje uključuju i zbirke pesama, zbirke pripovetki, putopise , romane i prozu za decu i mlade. Ipak, unatoč plodnom stvaralačkom životu, ostala je najpoznatija po svojim pesmama. Iako se naoko čine razigrane, devojačke, one su zapravo i duboko osećajne, karakteristične po njenom lirskom izrazu.
Lirski izraz Desanke Maksimović odlikuje se jednostavnim, ali strogo određenim formama, koje ipak uspevaju da iznesu iskrenost i jasnoću stihova. Ovako čitaoc ima priliku da nesputano prodre u samu bit njene poezije, kojom se otvara sa iskrenošću i nepokolebljivošću. U svojim pesmama, pesnikinja iznosi svoj stav prema svetu koji je neočekivano pozitivan i iskren te iskazuje ništa drugo nego dobrotu. Stoga su i teme ovih pesama pre svega iznošenje iskrenih ljubavnih osećanja, prikazivanje nepravdi i nastojanje da se one isprave te političke teme, u kojima želi da postigne to isto. Čitaoci mogu da se poistovete sa svim njenim pesmama, pogotovo onim ljubavnim, jer svi prolazimo kroz slična stanja ne samo u osećajnom, nego i društvenom smislu.
Ideje koje je poezija Desanke Maksimović iskazivala uvek su se ticale slobode, odanosti, hrabrosti i dobrote. Glavna zadaća ovih pesama uvek je bila ukazati na dobrotu, plemenitost, ponos prema onome što imamo i jesmo, ali i otvorenost prema onome što je različito od našeg, kao što su to druge vere, druge kulture, ubeđenja i stavovi. Desanka je prihvaćanje tuđih mana i slabosti podržavala najprije isticanjem svojih slabosti i mana. Ipak to nije činila kako bi se samoosuđivala ili kažnjavala, već kako bi svojim primerom pokazala da smo svi ljudi, nesavršeni i grešni, ali sposobni da se poboljšamo i popravimo te time dosegnemo bolju verziju sebe.
Jedna od najboljih dijela Desanke Maksimović je njena zbirka pesama “Tražim pomilovanje”, a najpoznatije pesme su joj “Devojačka molba”, “Selice”, “Strepnja”, “Predosećanje”, “Prolećna pesma”, “Opomena”, “Tražim pomilovanje” i “Spomen na ustanak”.
Po rastanku – analiza pesme
“Po rastanku” ljubavna je pesma Desanke Maksimović. Već po naslovu vidimo da ovo neće biti lepa ljubavna pesma, već ona koja govori o kraju jedne ljubavi. To je tipična atmosfera koju Maksimović stvara u svojim ljubavnim pesmama – onu koja odiše čežnjom, žudnjom i nedostajanjem onoga koga voli. Ipak, razlika ove pesme od mnogih drugih Desanke Maksimović je u tome što je ovde opisan i nestanak njene ljubavi. Lirski subjekat se seća vremena kada je njena ljubav bila stvarna i duboka, ali i naglašava da su ta vremena prošla. Iako se i u ovih stihovima oseća seta, ona ipak nije gorka. Pesma odiše i nekakvom ljutnjom, kao da nije posve preboljeno sve što se dogodilo, a ipak, kao da nema nade da će ljubav da se povrati.
U celoj pesmi lirski subjekat obraća se svojoj bivšoj ljubavi. Znamo da te ljubavi više nema jer prvi stih glasi “Reci mi sad, kada već prošlo je sve”. Kraj ljubavi ovde je jasan, jer u sledećim stihovima vidimo da nisu prošli sam dani srećni, nego i dani bolni. Stare ljubavne boli zamenili su neki drugi bolovi. Ovi stihovi čak zvuče i utešno jer preboljevanje ljubavi čini se kao najgora vrsta boli i čitaocu je drago što ih pesnikinja više ne oseća.
Sav ovaj uvod lirskom subjektu služi kako bi bivšu ljubav pitala ključno pitanje:
…reci, da l’ te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?
Slično pitanja ponavlja se i na kraju druge strofe. Nakon što mu kaže da je ne voli više i da mu se nova sreća ruga staroj, što je odlično konstruisana metafora, te da se priseti njihovih zajedničkih dana samo onda kada je vidi, pita ga:
…reci, da l’ te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?
U ovim stihovima vidimo da je lirski subjekat doživio preporođenje jednom kada je izašao iz te ljubavi. Koliko god bila lepa, ona nekada može biti i teška, stoga ne čudi što pesnikinja koristi motiv radosti kako bi opisala svoje osećanje jednom kada se oslobodila ljubavi. U prijašnjim stihovima vidimo da je u toj ljubavi često strepila od njegovih reči, da je često osećala bol, stoga je jasno zašto oseća radost jednom kada je sve to prebolela.
Taj osećaj radosti objašnjava se u trećoj strofi. U njoj lirski subjekat opisuje kakva je bila dok se ta ljubav odvijala. Vidljivo je da je od tada prošlo, možda ne mnogo vremena, ali svakako značajnog vremena, odnosno onog u kome se mnogo toga promenilo. Lirski subjekat kaže:
Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rekô
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.
Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mogô
onako dosta, onako mnogo
sa reči dve.
Saznajemo da je ljubav o kojoj pesnikinja govori njena prva ljubav i kao svaka prva ljubav, ona je bila katkad surova, katkad meka. U njoj kao da se najčišće voli, zbog čega se čini da se kasnije voli manje. Ipak, to ne mora biti istina. Kasnije se samo voli pametnije jer prve ljubavi su te iz kojih se najviše uči, pa u sledeće ulazimo pametniji. Ipak, autorka prvu ljubav pomalo idealizira, odnosno idealizira to stanje potpuno osupnutosti drugom osobom i potpunim predanjem takvoj ljubavi. To je vreme kada obične “dve reči”, za koje čitaoc može biti siguran da su “volim te”, mogu značiti sve. A jednom kada sazremo, shvatimo da samo one nisu dovoljne. Vidimo to u stihovima:
već sad mi ne bi reći mogô
onako dosta, onako mnogo
sa reči dve.
Posljednji dio pesme ponovo se razlikuje od prethodna dva. Posljednje dve strofe počinju slično, rečima: „O, kad bi znao…“. U njima se po prvi put oseti nekakva nostalgija za ovom ljubavi. Pretposlednji stih glasi:
O, kad bi znao ti kako je meni,
što neću više smeti
ni u proleće kad trava zeleni,
ni kada cveta leti,
doći ti sutonom, dok tuga raste.
Izgleda da lirski subjekat ipak žali za tom nevinošću i osećanjima koje je sad već bivša ljubav budila u njoj. U ovim stihovima po prvi put u pesmi susrećemo i motive iz prirode. Motiv proleća vrlo je čest u poeziji Desanke Maksimović, ali inače obično označava početak neke ljubavi, a ne i nje kraj, kao što to ovde čini.
Posljednji stih gasi:
O, kad bi znao šta srce skriva,
kad oko zalud traži.
O, kad bi znao ti kako jednolik biva,
bez boje i bez draži,
svaki dan kad te videla nisam.
Čini se da ta ljubav ipak nije preboljena kao što je navedeno u prejašnjim stihovima. Iako se ovo može protumačiti i tako da lirskom subjektu nedostaje netko koga bi volela i ljubav općenito, a ne nužno čovek kome se u ovoj pesmi obraća.
Pesma je podeljena na osam strofa, s time da ih možemo smestiti u tri celine. Prvu celinu čine prve dve strofe koje započinju rečima “Reci mi sad…”, druga celina su četiri strofe u sredini, a poslednja su zadnje dve strofe, koje započinju rečima “O, kad bi znao…”:. Stihovi u strofama su nejednake duljine, s time da uglavnom ima rime (iako ne u svakom stihu) i to najviše parne. Zbog nejednakih stihova ritam u pesmi je nestalan.
Desanka Maksimović biografija
Desanka Maksimović srpska je pjesnikinja rođena 1898. godine. Njezino stvaralaštvo trajalo je punih sedamdeset godina. Njezine prve objavljene pjesme izašle su u časopisu “Misao” daleke 1920. godine. Objavila je u svom stvaralaštvu čak četrdeset knjiga proze, poezije i putopisa.
Za cijelo vrijeme svoga književnog stvaralaštva, ona je u prvom redu bila pjesnik koji je pjevao o svom domu, o ljubavi i intimi te, a objavila je i velik broj pjesama za djecu.
Najviše se istakla po socijalnoj, ljubavnoj i rodoljubnoj poeziji i to skrivenih i tihih emocija. Njezine pjesme u bogate osjećajima nade, ushićenja, ljubavi, čežnje, patnje i tajne.
Desanka je pjesnikinja koja je pisala cijeli svoj životni vijek. Pisala je poeziju, prozu i putopise. Najviše uspjeha kod čitatelja je ostvarila poezijom razne tematike: socijalne, ljubavne i rodoljubne.
Desanka svoje čitatelje i svakog čitatelja posebno doživljava kao osobnog prijatelja koji čita o njenoj intimi, ljubavi, strahovima, željama, nadanjima.
Ta veza koju ona osjeća s čitateljem je veoma duboka i intimna, ona svoje najdublje tajne dijeli s čitateljem. Njene riječi i osjećaji izraženi kroz stihove su iskreni i to je najveća ljepota u njenom pisanju.
Njezina najpoznatija djela su: “Zeleni vitez”, “Govori tiho”, “Pamtiću sve”, “Zovina svirala”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Praznici putovanja” i mnoge druge.
Umrla je 1933. godine.
Autor: V.B.
Komentariši