Desanka Maksimović zasigurno je jedna od najznačajnijih pesnikinja srpske književnosti. Osim poezijom, bavila se i pisanjem proze za odrasle i decu. Tokom života objavila je preko pedeset knjiga, koje uključuju i zbirke pesama, zbirke pripovetki, putopise , romane i prozu za decu i mlade. Ipak, unatoč plodnom stvaralačkom životu, ostala je najpoznatija po svojim pesmama. Iako se naoko čine razigrane, devojačke, one su zapravo i duboko osećajne, karakteristične po njenom lirskom izrazu.
Lirski izraz Desanke Maksimović odlikuje se jednostavnim, ali strogo određenim formama, koje ipak uspevaju da iznesu iskrenost i jasnoću stihova. Ovako čitaoc ima priliku da nesputano prodre u samu bit njene poezije, kojom se otvara sa iskrenošću i nepokolebljivošću. U svojim pesmama, pesnikinja iznosi svoj stav prema svetu koji je neočekivano pozitivan i iskren te iskazuje ništa drugo nego dobrotu. Stoga su i teme ovih pesama pre svega iznošenje iskrenih ljubavnih osećanja, prikazivanje nepravdi i nastojanje da se one isprave te političke teme, u kojima želi da postigne to isto. Čitaoci mogu da se poistovete sa svim njenim pesmama, pogotovo onim ljubavnim, jer svi prolazimo kroz slična stanja ne samo u osećajnom, nego i društvenom smislu.
Ideje koje je poezija Desanke Maksimović iskazivala uvek su se ticale slobode, odanosti, hrabrosti i dobrote. Glavna zadaća ovih pesama uvek je bila ukazati na dobrotu, plemenitost, ponos prema onome što imamo i jesmo, ali i otvorenost prema onome što je različito od našeg, kao što su to druge vere, druge kulture, ubeđenja i stavovi. Desanka je prihvaćanje tuđih mana i slabosti podržavala najprije isticanjem svojih slabosti i mana. Ipak to nije činila kako bi se samoosuđivala ili kažnjavala, već kako bi svojim primerom pokazala da smo svi ljudi, nesavršeni i grešni, ali sposobni da se poboljšamo i popravimo te time dosegnemo bolju verziju sebe.
Jedna od najboljih dijela Desanke Maksimović je njena zbirka pesama “Tražim pomilovanje”, a najpoznatije pesme su joj “Devojačka molba”, “Selice”, “Strepnja”, “Predosećanje”, “Prolećna pesma”, “Opomena”, “Tražim pomilovanje” i “Spomen na ustanak”.
Predosećanje – analiza pesme
“Predosećanje” je poznata pesma Desanke Maksimović. Kao i u mnogim svojim pesmama, ona i ovde spaja elemente ljubavne i pejzažne poezije kako bi iskazala ideje one misaono-refleksivne. Vreme radnje ove pesme smešteno je u rano proleće, doba godine kada zima prestaje, počinje toplije vreme, što odmah izaziva veću emotivnost kod ljudi. Ovo je vreme zaljubljivanja i upravo zbog toga se lirski subjekat priseća svoje osobe koju voli, upoznate takođe u to pretproletno vreme. Prvi stihovi prve strofe uvode nas u to ozračje, koje će takav da ostane do kraja pesme.
“Poznala sam te kad sneg se topi,
topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.”
U jednoj strofi primećujemo odlike sve tri navedene poezije – i one pejzažne, i ljubavne i misaono refleksivne. Opisima prirode pesnikinja ostvaruje specifičnu atmosferu i koristi ih za poređivanje sa ličnim osećanjima, što je i inače odlika njene poezije. Odmah se spominje i „on“, predmet njene žudnje i glavni motiv ljubavnog dela ove pesme. Vlastita osećanja lirskog subjekta vidimo u izražavanju njenih osećanja koje budi takvo okruženje, što je odlika misoano-refleksivne poezije.
Već ovde izražava se proročanstvo koje je pesnikina predvidjela već prvim susretom s dragim. “I znadoh da bit ćeš mi drag” – ovakvo predosećanje tipično je za ljubavnu poeziju i prozu. Neretko susrećemo slučaj u koji pripovedači već na prvi susret s ljubavnim interesom predviđaju da će tu osobu voleti, što ukazuje na postojanje nečega sudbonosnog u tom susretu. Tako se naglašava da je ta osoba jedinstvena, bolja od bilo koje druge, značajnija od i jedne pre, upravo zato što je odmah prepoznata (ili je odmah prepoznata upravo zato što ima navedene odlike). U stihove ubacuje motive zime, kao što je trag stopa u belom snegu.
I sledeće dve strofe započinju istim rečima kao i prva: “Poznala sam te…”. U prvoj strofi bilo je to “kad sneg se topi”, u drugoj “u zvonak dan”, a u trećoj “kad kopni led”. Nakon uvodnog stiha druge strofe u kojima lirski subjekat govori da je svoju ljubav poznala na “pijan, svež i mek” dan, nastavlja sa onom istom mišlju da je taj kojeg je srela njena sudbina. To vidimo u stihovima:
“Činjaše mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.”
Osećaj da poznajemo osobu koja nas interesira iako smo je tek upoznali, također je čest motiv ljubavnih priča i pesmama i ponovo ukazuje na sudbinsku povezanost. Ostatak druge strofe isti je kao i drugi deo prve strofe, a ponavlja se i na kraju treće strofe.
“S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom;
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.”
Ovo ponavljanje samo je naglašavanje osnovne misli – osećaja pripadnosti osobi iako, čini se, ona nije dio života lirskoga subjekta.
U trećoj strofi nagoveštaj proleća napokon se ostvaruje. Pesnikinja naglašava da ga je poznala kada je led kopnio:
“dok se budi proletnji dah
kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
kad sretno se i tužno u isti mah.”
Upravo poslednji naveden stih jasno odražava atmosferu pesme. Ona je ujedno i sretna i tužna, a najviše se oseća seta. S jedne strane osećamo buđenje proljeća, što je uvek nekako uzbudljivo i sa veselom konotacijom, pesnikinja se priseća svoje ljubavi i zajedništva, a opet svesni smo da te osobe više nema, što izaziva tugu. Ljubav, iako je lepa, nije bila trajna i sada i u pesnikinji i u čitaocu izaziva setu.
Uz lepe pesničke slike koje tvore metafore i simboličke prikaze, najočitija stilska figura u celoj pesmi je anadiploza. Pesnikinja je koristi u sve tri stofe i to na početku njihova druga i trećeg stiha. Početak drugog i trećeg stiha svake strofe započinje istom reči kojom je završila prvi i treći stih, pa tako imamo:
“Poznala sam te kad sneg se TOPI,
TOPI, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dušu mi OPI,
OPI, pa žudno udisah zrak.”
“Poznala sam te u zvonak DAN,
DAN pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno ZNAN,
ZNAN kad te poznadoh tek.”
“Poznala sam te kad kopni LED,
LED, dok se budi proletnji dah…”
Anadiploza daje poseban ritam pesmi i naglašava ponovljene motive. Ritam se ostvaruje i rimom, koja je u ovoj pesmi stalna i unakrsna. Iako pesnikinja ne koristi često rimu, u nekom pesmama ipak je ima i njome ostvaruje ritmičku stabilnost pesme. I stihovi su ovde slične duljine što stabilizuje dinamiku stihova. Pesma stoga nije toliko zvučno haotična kao neka njena druga ostvarenja. Sve to pogoduje uspostavljanju mirne, setne atmosfere, kakvu i očekujemo od pesme koja govori o kraju zime i početku proljeća, ali i o velikoj ljubavi i sećanju.
Desanka Maksimović biografija
Desanka Maksimović srpska je pjesnikinja rođena 1898. godine. Njezino stvaralaštvo trajalo je punih sedamdeset godina. Njezine prve objavljene pjesme izašle su u časopisu “Misao” daleke 1920. godine. Objavila je u svom stvaralaštvu čak četrdeset knjiga proze, poezije i putopisa.
Za cijelo vrijeme svoga književnog stvaralaštva, ona je u prvom redu bila pjesnik koji je pjevao o svom domu, o ljubavi i intimi te, a objavila je i velik broj pjesama za djecu.
Najviše se istakla po socijalnoj, ljubavnoj i rodoljubnoj poeziji i to skrivenih i tihih emocija. Njezine pjesme u bogate osjećajima nade, ushićenja, ljubavi, čežnje, patnje i tajne.
Desanka je pjesnikinja koja je pisala cijeli svoj životni vijek. Pisala je poeziju, prozu i putopise. Najviše uspjeha kod čitatelja je ostvarila poezijom razne tematike: socijalne, ljubavne i rodoljubne.
Desanka svoje čitatelje i svakog čitatelja posebno doživljava kao osobnog prijatelja koji čita o njenoj intimi, ljubavi, strahovima, željama, nadanjima.
Ta veza koju ona osjeća s čitateljem je veoma duboka i intimna, ona svoje najdublje tajne dijeli s čitateljem. Njene riječi i osjećaji izraženi kroz stihove su iskreni i to je najveća ljepota u njenom pisanju.
Njezina najpoznatija djela su: “Zeleni vitez”, “Govori tiho”, “Pamtiću sve”, “Zovina svirala”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Praznici putovanja” i mnoge druge.
Umrla je 1933. godine.
Autor: V.B.
Komentariši