Desanka Maksimović zasigurno je jedna od najznačajnijih pesnikinja srpske književnosti. Osim poezijom, bavila se i pisanjem proze za odrasle i decu. Tokom života objavila je preko pedeset knjiga, koje uključuju i zbirke pesama, zbirke pripovetki, putopise , romane i prozu za decu i mlade. Ipak, unatoč plodnom stvaralačkom životu, ostala je najpoznatija po svojim pesmama. Iako se naoko čine razigrane, devojačke, one su zapravo i duboko osećajne, karakteristične po njenom lirskom izrazu.
Lirski izraz Desanke Maksimović odlikuje se jednostavnim, ali strogo određenim formama, koje ipak uspevaju da iznesu iskrenost i jasnoću stihova. Ovako čitaoc ima priliku da nesputano prodre u samu bit njene poezije, kojom se otvara sa iskrenošću i nepokolebljivošću. U svojim pesmama, pesnikinja iznosi svoj stav prema svetu koji je neočekivano pozitivan i iskren te iskazuje ništa drugo nego dobrotu. Stoga su i teme ovih pesama pre svega iznošenje iskrenih ljubavnih osećanja, prikazivanje nepravdi i nastojanje da se one isprave te političke teme, u kojima želi da postigne to isto. Čitaoci mogu da se poistovete sa svim njenim pesmama, pogotovo onim ljubavnim, jer svi prolazimo kroz slična stanja ne samo u osećajnom, nego i društvenom smislu.
Ideje koje je poezija Desanke Maksimović iskazivala uvek su se ticale slobode, odanosti, hrabrosti i dobrote. Glavna zadaća ovih pesama uvek je bila ukazati na dobrotu, plemenitost, ponos prema onome što imamo i jesmo, ali i otvorenost prema onome što je različito od našeg, kao što su to druge vere, druge kulture, ubeđenja i stavovi. Desanka je prihvaćanje tuđih mana i slabosti podržavala najprije isticanjem svojih slabosti i mana. Ipak to nije činila kako bi se samoosuđivala ili kažnjavala, već kako bi svojim primerom pokazala da smo svi ljudi, nesavršeni i grešni, ali sposobni da se poboljšamo i popravimo te time dosegnemo bolju verziju sebe.
Jedna od najboljih dijela Desanke Maksimović je njena zbirka pesama “Tražim pomilovanje”, a najpoznatije pesme su joj “Devojačka molba”, “Selice”, “Strepnja”, “Predosećanje”, “Prolećna pesma”, “Opomena”, “Tražim pomilovanje” i “Spomen na ustanak”.
Čežnja – analiza pesme
“Čežnja” je pesma Desanke Maksimović koja poput mnogih njenih pesama spaja elemente pejzažne i ljubavne poezije. I ova pesma govori o ljubavnoj čežnji. Bogata je pesničkim slikama koje ispoljavaju žudnju za ljubavlju. Ona je pojačana motivima proleća, vremena kada se priroda budi, a sa njome i pojačana osećanja. Proleće simbolički jeste usko vezano za zaljubljenost. Čini se da je to vreme kada krv proključa u svim živim bićima, pa tako i čoveku. Nakon duge i hladne zime, kada sve zazeleni i procveta, čini se da je sve moguće ostvariti, pa tako i voleti. Desanka Maksimović u mnogim svojim pesmama govori o ljubavi u kontekstu proleća, služeći se metaforama ili simbolima iz prirode kako bi pojačala sliku ljubavi i ličnih osećaja. Na motivima prirode gradi motive ljubavi i upravo taj elemenat susrećemo i u ovoj pesmi. Vidimo to već u prvim stihovima:
Sanjam da ćeš doći:
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cveće svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom što od sreće blista;
Vidimo usku simboličku povezanost proleća i ljubavi. Pesnikinja doslovno kaže da sanja svoju ljubav jer mirišu noći i jer drveće lista, što znači da ga se prisjetila upravo zato što je proleće. Rađanje novog jutra i novog cveća simbol je novih početaka i novih pokušaja, što pesmi daje poseban ton pun nade. Atmosfera, unatoč čežnji, uspeva da ostane optimistična. Pesnikinja koristi motive koje vezujemo za sreću, kao što su cveće, ljupki osmesi, proletnje nebo, pa i sam motiv sreće koja blista. Isti ton nastavlja se i u drugoj strofi:
Jer pupe topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
U drugoj strofi jasno je iskazano da se ljubav budi jer dolazi proleće. Pesnikinja koristi oksimoronski prikaz proleća – s jedne strane imamo pupanje, toplinu i voće, a s druge mirisni sneg. To znači da zima još uvek nije prošla, ali znaci proleća već su tu. Zanimljiva je i igra rečima u drugom stihu druge strofe. Motiv topola koje se propinju k nebu i “nabujale žudi” zvuči kao “nabujale grudi”, takođe simboli plodnosti, ai i strasti, oboje tako tipično za proleće i nove početke. U trećoj strofi već se javljaju motivi čežnje, a onda i cveža, vode, jablanova i, suprotno svemu tome – magle. U poslednjoj strofi nekoliko puta spominje se reč “Dođi!”. Ovaj zaziv ne zvuči kao očajnički, već kao poziv nekome koga želimo u blizini. Pesnikinja zove onoga koga voli i govori mu da se bez njega samo pati. Sve oko nje veseliće se njegovom dolasku, jer on je njeno sve, čak i vladar svih njenih snova:
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
Do ove strofe pesnikinja je gradila osećaj žudnje i ljubavi koji je u poslednjoj strofi kulminisao. To vidimo prema uskličnim rečenicama i priznanju od koliko joj je značaja osoba koju voli. Sve pre ovoga bio je samo uvod da mu pokaže svoja prava osećanja. Desanka Maksimović to iskazuje nenametljivo, gotovo pa suptilno, a opet prepuno emocija i sa prelepim pesničkim slikama.
Desanka Maksimović biografija
Desanka Maksimović srpska je pjesnikinja rođena 1898. godine. Njezino stvaralaštvo trajalo je punih sedamdeset godina. Njezine prve objavljene pjesme izašle su u časopisu “Misao” daleke 1920. godine. Objavila je u svom stvaralaštvu čak četrdeset knjiga proze, poezije i putopisa.
Za cijelo vrijeme svoga književnog stvaralaštva, ona je u prvom redu bila pjesnik koji je pjevao o svom domu, o ljubavi i intimi te, a objavila je i velik broj pjesama za djecu.
Najviše se istakla po socijalnoj, ljubavnoj i rodoljubnoj poeziji i to skrivenih i tihih emocija. Njezine pjesme u bogate osjećajima nade, ushićenja, ljubavi, čežnje, patnje i tajne.
Desanka je pjesnikinja koja je pisala cijeli svoj životni vijek. Pisala je poeziju, prozu i putopise. Najviše uspjeha kod čitatelja je ostvarila poezijom razne tematike: socijalne, ljubavne i rodoljubne.
Desanka svoje čitatelje i svakog čitatelja posebno doživljava kao osobnog prijatelja koji čita o njenoj intimi, ljubavi, strahovima, željama, nadanjima.
Ta veza koju ona osjeća s čitateljem je veoma duboka i intimna, ona svoje najdublje tajne dijeli s čitateljem. Njene riječi i osjećaji izraženi kroz stihove su iskreni i to je najveća ljepota u njenom pisanju.
Njezina najpoznatija djela su: “Zeleni vitez”, “Govori tiho”, “Pamtiću sve”, “Zovina svirala”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Praznici putovanja” i mnoge druge.
Umrla je 1933. godine.
Autor: V.B.
Komentariši