Desanka Maksimović zasigurno je jedna od najznačajnijih pesnikinja srpske književnosti. Osim poezijom, bavila se i pisanjem proze za odrasle i decu. Tokom života objavila je preko pedeset knjiga, koje uključuju i zbirke pesama, zbirke pripovetki, putopise , romane i prozu za decu i mlade. Ipak, unatoč plodnom stvaralačkom životu, ostala je najpoznatija po svojim pesmama. Iako se naoko čine razigrane, devojačke, one su zapravo i duboko osećajne, karakteristične po njenom lirskom izrazu.
Lirski izraz Desanke Maksimović odlikuje se jednostavnim, ali strogo određenim formama, koje ipak uspevaju da iznesu iskrenost i jasnoću stihova. Ovako čitaoc ima priliku da nesputano prodre u samu bit njene poezije, kojom se otvara sa iskrenošću i nepokolebljivošću. U svojim pesmama, pesnikinja iznosi svoj stav prema svetu koji je neočekivano pozitivan i iskren te iskazuje ništa drugo nego dobrotu. Stoga su i teme ovih pesama pre svega iznošenje iskrenih ljubavnih osećanja, prikazivanje nepravdi i nastojanje da se one isprave te političke teme, u kojima želi da postigne to isto. Čitaoci mogu da se poistovete sa svim njenim pesmama, pogotovo onim ljubavnim, jer svi prolazimo kroz slična stanja ne samo u osećajnom, nego i društvenom smislu.
Ideje koje je poezija Desanke Maksimović iskazivala uvek su se ticale slobode, odanosti, hrabrosti i dobrote. Glavna zadaća ovih pesama uvek je bila ukazati na dobrotu, plemenitost, ponos prema onome što imamo i jesmo, ali i otvorenost prema onome što je različito od našeg, kao što su to druge vere, druge kulture, ubeđenja i stavovi. Desanka je prihvaćanje tuđih mana i slabosti podržavala najprije isticanjem svojih slabosti i mana. Ipak to nije činila kako bi se samoosuđivala ili kažnjavala, već kako bi svojim primerom pokazala da smo svi ljudi, nesavršeni i grešni, ali sposobni da se poboljšamo i popravimo te time dosegnemo bolju verziju sebe.
Jedna od najboljih dijela Desanke Maksimović je njena zbirka pesama “Tražim pomilovanje”, a najpoznatije pesme su joj “Devojačka molba”, “Selice”, “Strepnja”, “Predosećanje”, “Prolećna pesma”, “Opomena”, “Tražim pomilovanje” i “Spomen na ustanak”.
U zimski dan – analiza pesme
“U zimski dan” je vrlo poznata pesma Desanke Maksimović. Poput većine njenih pesama, na prvu se čini da je ona pjezažna, jer su joj glavni motivi iz prirode, ali zapravo je izuzetno misaono-refleksivna, budući da govori prvenstveno o njoj pesnikinji samoj i njenim osećanjima. Motive iz prirode pesnikinja koristi kako bi lakše prenijela ono što se dešava u njoj. Priroda nije samo simbol nje same, nego je koristi i za usporedbu. Uz to, zbog ideje, pesma može da se smatra u ljubavnom. Nekoliko ključnih pesničkih slika ukazuje upravo na to.
Prva strofa započinje prikazom slike iz prirode. Prvi motiv je motiv snega, što je vrlo očekivano za pesmu koja u naslovu nosi motiv zime. Taj sneg polako pada, što ukazuje na zimsku idilu, pogotovo jer stoji uz motiv cveta voćaka. Kombinacijom ova dva motiva dobivamo utisak da je vreme radnje rano proleće, kada stabla procvetaju, ali onda naglo padne sneg i stvori se prekrasna slika cveća pod snežnim pokrivačem. Iako bi ta idila mogla da u pesnikinji budi lepa osećanja, ona budi setu. Jer već sledeći stih glasi:
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne…
Želja za bekstvom još je pojačana kada vidi lepotu oko sebe. Lirski subjekat želi postati leptir, jer leptir u ovom slučaju simbol je slobode. On ima krila i može da odleti kamo želi i kad želi. Ali dostizanje slobode nije jedini razlog zašto lirski subjekat želi da poleti – glavni razlog je ljubav. Ona želi slobodu kako bi mogla da nesputano voli. To vidimo po stihovima:
...odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne
kao leptir lak,
i nekome htela reći reči nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
Početak druge strofe ponovo se vraća na pejzažni opis. Ovoga puta to je suton. Sneg i dalje pada, samo što on više nije romantičan, prolećni sneg, već sneg “umoran i gust”, koji tiho pada. Ova strofa insinuiše da se sada radi o velikoj zimi, onoj kada sunce rano pada i dolazi duboka noć i hladnoća. Ponovo iskazuje želju za onime koga voli:
Večeras bih nekog ugledala rado;
ali njega nema.Put je davno pust.
Stih Put je davno pust ima dvojako značenje. Vezano za prijašnji stih govori o samoći lirskog subjekta. Put je iskazan metaforički, a odnosi se na njen životi put na kojem već odavno nema onoga koga voli. S druge strane, taj put je i doslovan. Odnosi se na cestu u zimskoj noći koja je pusta upravo zbog snijega i hladnoće. U ovom stihu najbolje vidimo kako autorka odlično povezuje i stapa pejzažne motive sa onim koji opisuju nju samu. U jednom stihu imamo više značenja što potvrđuje koliko je lirski duboka ova pesma.
Nakon ovog stiha, sve ostale posmatramo iz dva kuta – onoga koji opisuje prirodu i onoga koji opisuje lirskog subjekta. Nadalje se javljaju motivi neba i zemlje, kao dva inače oprečna motiva, koja su samo za ovu priliku istovetni. Oboje su beli i oboje su snežni.
Samo s bledog neba beloj zemlji sleće
snežni pram po pram.
Posljednja dva stiha posve jasno iskazuju bol koju lirski subjekat oseća. Ona je iskazana jasno, izravno, bez okolišanja, kako često biva u poeziji Desanke Maksimović:
O, kako je bolno pred noć kada cveće
pahuljica veje, a ti sediš sam.
Jasno je prikazano kako idilu zimske noći, kada bi trebalo da bude lepo i udobno, zapravo je tužno i bolno samo zbog samoće. Autorka iznosi jasnu ideju – lepe stvari i lepi trenuci postanu gorki ako nas podsećaju na nekoga ili nešto što želimo, a nemamo. Pogotovo ako ne postoji nada da to dobijemo.
Ova pesma napisana je u dva stiha. Oba su osmerostici, sa stihovima nepravilne duljine. Ovo je jedna od retkih pesama Desanke Maksimović u kojoj ima rime. Rima je unakrsna i donekle ustaljuje ritam koji je pomalo nestalan zbog nejednake duljine stihova. Rima smiruje pesmu, što savršeno odgovara njenoj temi i definitivno doprinosi stvaranju mirne noćne atmosfere i slike snega dok pada.
Desanka Maksimović biografija
Desanka Maksimović srpska je pjesnikinja rođena 1898. godine. Njezino stvaralaštvo trajalo je punih sedamdeset godina. Njezine prve objavljene pjesme izašle su u časopisu “Misao” daleke 1920. godine. Objavila je u svom stvaralaštvu čak četrdeset knjiga proze, poezije i putopisa.
Za cijelo vrijeme svoga književnog stvaralaštva, ona je u prvom redu bila pjesnik koji je pjevao o svom domu, o ljubavi i intimi te, a objavila je i velik broj pjesama za djecu.
Najviše se istakla po socijalnoj, ljubavnoj i rodoljubnoj poeziji i to skrivenih i tihih emocija. Njezine pjesme u bogate osjećajima nade, ushićenja, ljubavi, čežnje, patnje i tajne.
Desanka je pjesnikinja koja je pisala cijeli svoj životni vijek. Pisala je poeziju, prozu i putopise. Najviše uspjeha kod čitatelja je ostvarila poezijom razne tematike: socijalne, ljubavne i rodoljubne.
Desanka svoje čitatelje i svakog čitatelja posebno doživljava kao osobnog prijatelja koji čita o njenoj intimi, ljubavi, strahovima, željama, nadanjima.
Ta veza koju ona osjeća s čitateljem je veoma duboka i intimna, ona svoje najdublje tajne dijeli s čitateljem. Njene riječi i osjećaji izraženi kroz stihove su iskreni i to je najveća ljepota u njenom pisanju.
Njezina najpoznatija djela su: “Zeleni vitez”, “Govori tiho”, “Pamtiću sve”, “Zovina svirala”, “Otadžbino, tu sam”, “Miris zemlje”, “Praznici putovanja” i mnoge druge.
Umrla je 1933. godine.
Autor: V.B.
Komentariši